Vladimir Lučić, košarkaš Bajerna, govorio je o porazu od reprezentacije Slovenije u finalu Eurobasketa 2017. godine, ali i o odnosu sa košarkašem Nikolom Jokićem, kao i o svojoj dosadašnjoj karijeri.
Sjajni košarkaš Bajerna, Vladimir Lučić prisjetio se poraza od reprezentacije Slovenije u finalu Eurobasketa 2017. godine.
“Sve je bilo specifično, od priprema do odlaska u Istanbul. Tim je sastavljen od 12 zdravih igrača, Bogdan Bogdanović je bio lider, isticao se i Boban Marjanović kao NBA igrač, a ostalih deset momaka bili su spremni da preuzmu sporedne uloge. Bili smo prava ekipa, podredili smo se timu. I danas mi je žao zbog tog finala. I uopšte, stvari koje su mi se dešavale u vezi reprezentacije, volio bih kada bih mogao to da promijenim”, rekao je Lučić.
Za medije je pričao i o odnosu Nikole Jokića i srpske javnosti i o tome kako Jokić nije mogao da pomogne Srbiji u kvalifikacijama za Olimpijske igre na koje se Srbija nije plasirala.
“Ne pada mi na pamet da govorim da li neko treba ili ne treba da igra. To je uvijek osjetljivo pitanje. Mene, iskreno, ne zanima mišljenje javnosti osim uskog kruga mojih bliskih ljudi. Ne mogu ja da znam koliko nekog nešto boli ili ne boli. Ljudi nemaju predstavu na šta naša tijela liče poslije 80 ili 90 utakmica u sezoni”, dodao je Lučić.
Igrač Bajerna pričao je i o danima u Partizanu.
“Imao sam sreću što sam bio u takvoj sredini i što sam odrastao uz trenere koji su tada bili u Partizanu. Kada uzmemo šta Partizan znači u evropskoj košarci, to je velika stvar. Partizan me je oblikovao i napravio igračem kakav sam danas. Nisam vjerovao da ću igrati košarku na ovom nivou, jer do dolaska u Partizan košarka mi nikad nije bila prva, pa ni druga opcija. Jedan sam od rijetkih sportista koji je redovno završio srednju školu, išao sam na sve ekskurzije, na matursku proslavu. Kada je sve to prošlo, igrom slučaja na mala vrata sam došao u Partizan. Izborio sam se neplanski da ostanem u prvom timu. Nije bilo nekog prelamanja, otac je uticao na moju odluku. Stariji brat imao je teži košarkaški put, promijenio je mnogo manjih sredina. Kada sam dobio priliku da idem u Partizan, tata je insistirao da idem na najveću scenu i vidim da li je to to. Iz te perspektive nisam ni sanjao, vremenom se košarka i ovaj način života uvuče pod kožu i tako je postala dio mene”, zaključio je Lučić.
