Srpski teniser nedavno je završio učešće na Vimbldonu, najstarijem i najprestižnijem turniru na svijetu. U eksluzivnom intervjuu za Meridian sport član zlatne generacije srpskog tenisa sumirao je utiske iz Londona, otkrio malo poznate specifičnosti i promijene potrebne za igru na travi, i po prvi put otvoreno govorio o trenutku koji je zaustavio njegov veliki uspon nakon istorijskih uspijeha 2019. i početkom 2020. godine.
Ovogodišnji Vimbldon po mnogo čemu je drugačiji i specifičan.U istoriji profesionalnog tenisa dugoj 49 godina po prvi put u Londonu onemogućen je nastup svim teniserima i teniserkama koji su renkingom zaslužili da se nađu na terenima “Ol Ingland kluba”.
S druge strane, ATP je odgovorio “brisanjem” poena sa prestižnog turnira. Popularni Duci ipak tvrdi da se to nije odrazilo na sam turnir, a otkrio je i kako je na njega, ali i ostale igrače, uticala odluka o nedodijeljivanju bodova.
– Rekao bih da za sada turnir protiče dobro i nema neke velike razlike u odnosu na prethodne godine, bez obzira što ga je pratilo dosta kontroverzi oko zabrane igranja igračima iz Rusije i Belorusije, pa do oduzimanja poena. Mislim da se to nije odrazilo na sam turnir u smislu posijećenosti i ostalih stvari vezanih za organizaciju – rekao je Lajović i dodao:
– Što se tiče mog učešća, izgubio sam u drugom kolu od Bublika, prošle godine sam takođe igrao drugo kolo, stim što ove godine je na neki načni manji značaj bio igrati prvo, drugo ili treće kolo jer nema poena, a to je ono što je najznačajnije na tim turnirima ukoliko ne uspeš da dođeš do samog kraja, ukoliko se ne boriš za titulu. Rekao bih da je zbog toga bio možda manji pritisak meni, a i ostalim igračima, i to je ona najveća razlika u odnosu na igranje u normalnim uslovima – počeo je Lajović priču za Meridian sport.
IGRA NA TRAVI JE “SVIJET ZA SEBE”
U krugovima ljubitelja tenisa, “oku laika” a nerijetko i u analizama teniskih stručnjaka često se zapostavlja specifičnost igre na travi. Nakon sezone na zemlji, koja svoju kulminaciju “doživi” na Rolan Garosu igrači u kratkom vremenskom periodu moraju u potpunosti da promijene svoj stil igre da bi se prilagodili izazovima koji ih očekuju na trećem grend slemu u sezoni.
Lajović, koji je najveće uspijehe u karijeri ostvario upravo na šljaci, otkrio nam je koliko je izazovno spremiti se za igru na travnatoj podlozi.
– Prelazak sa šljake na travu je veoma nezgodan, i mnoge stvari su drugačije. Drugačije je kretanje, drugačiji je stil igre, ali vidimo i da se danas na travi igra dosta sporije, odnosno dosta je sporija podloga nego prije desetak 15 godina, tako da je i time i taj sam prelazak malo olakšan. To naravno dosta zavisi i od vremenskih uslova- ukoliko je oblačno trava je dosta brža i vlažnija…
A, kako je bilo konkretno u Londonu?
– Ove godine u Londonu nije bilo dosta kiše, prva dva dana jeste padala, ali u nedelji pred turnir je bilo dosta toplo i tereni su se osušili pa vidimo po meni i dosta sporiji tenis nego inače kada je „klasično englesko vreme“. Ono što se najviše menja je način izvođenja udaraca. Potrebno je, u neku ruku, skratiti zamahe u određenim situacijama, pogotovo na riternu gde lopta dosta brže dolazi, a sa druge strane skratiti i količinu “relija” ukoliko je moguće, jer igrač koji prvi uspe da zauzme bolju poziciju na terenu a potom i da izađe na mrežu je u velikoj prednosti u odnosu na protivnika, jer je dosta teško igrati iz odbrane na travi – rekao je Lajović.
ISTORIJSKA NEDELJA U MONTE KARLU
Nakon trnovitog puta na početku karijere i nekoliko godina igranja turnira Fjučers i Čelindžer kategorija, prije tri godine Dušan Lajović šokirao je svijet. Njegov nastup u Montre Karlu 2019. godine “ucrtao” ga je na tenisku mapu i nakon toga kreće veliki uspon rođenog Beograđanina.
Redom su padali Dominik Tim, Danil Medvedev, a u finalu Duci nažalost nije imao snage da savlada neugodnog Fabija Fonjinija. Ovom prilikom prisijetili smo se njegove istorijske nedelje u Kneževini i jasno upitali Ducija: Da li je finale Monte Karla najveći uspijeh u tvojoj karijeri?
– Jeste, finale u Monte Karlu je moj najbolji rezultat. Sigurno da je to promenilo dosta stvari u mojoj karijeri i sada kada sam se vratio u Monte Karlo su mi se povratile te emocije i iskustvo pre sada već tri godine. Mislim da je to moj najveći uspeh jer je u pitanju Masters – rekao je Lajović i dodao:
– Rekao bih da sam tamo odigrao najkvalitetniju nedelju u karijeri s obizorm da sam konstantno iz meča u meč pobeđivao igrače koji su u samom vrhu i jedni od najboljih igrača na šljaci. Sa tog turnira imam samo lepe uspomene, bez obzira što sam izgubio finale, to je bilo prvo takvo iskustvo za mene.
Nakon Monte Karla, Lajović je ostvario najbolji plasman u karijeri i nalazio se na 23. mjestu ATP liste. Nepunih četiri mijeseca nakon prvog finala Mastersa sjajnu igru u prvoj polovini 2019. godine krunisao i prvom ATP titulom.
PRVA ATP TITULA – NEOPISIV OSJEĆAJ
A, koji je trenutak za najveći ponos u karijeri?
– Najponosniji trenutak je sigurno osvajanje prve ATP titule, rekao bih da je to stvarno trenutak koji nikada neću zaboraviti u smislu da to što sam osetio u tim trenucima i toj nedelji je jako teško „iskopirati“. Osvajanje titule u Umagu je bilo prvo iskustvo takvog tipa za mene, jer prva titula, za sada i jedina u pojedinačnom takmičenju jednostavno ni sa čim ne može da se poredi u tenisu i mislim da je to ono za šta svaki igrač radi i bori se, a opet sa druge strane jako je teško doći do toga i mali je broj ljudi koji tako nešto i uspeju u karijeri ako pogledamo koliko profesionalnih igrača ima – kaže Lajović, te nastavlja:
– Nadam se da mi neće biti i jedina jer stvarno taj osećaj je neopisiv i mislim da se takvi trenuci urežu u pamćenje čoveka i naprave sećanje za ceo život. Stvarno je osećaj neponovljiv u našem sportu, odnosno ponovljiv je samo ukoliko nastaviš to da radiš naravno, ali opet taj prvi put je skroz drugačiji nego svaki naredni, rekao bih.
PANDEMIJA JE ZAUSTAVILA MOJ USPON
Nakon odlične 2019. godine uslijedio je i početak iz bajke u 2020. godini. Sa reprezentacijom je osvojio ATP kup a onda se pojavio koronavirus. Da li je pandemija zaustavila tvoj uspon?
– Jeste, mislim da je pandemija došla, da kažem, u trenutku kada sam igrao najbolje i išao uzlaznom putanjom u karijeri. Nakon početka te 2020. kada smo osvojili ATP kup i kada sam igrao dobro na Australijen openu. Nažalost, to je nešto što ne možemo da kontrolišemo i sigurno verujem da bi se drugačije odvijao moj put da nije bilo pandemije, ali to je uticalo na sve ljude na različite načine – kaže Lajović, te nastavlja:
– Možda je na neke igrače bolje uticala, na neke lošije. U mom slučaju, verujem da je lošije uticala, ali mislim takođe da je jednostavno to isto jedna od prepreka sa kojima se susrećemo i sa kojima moramo da naučimo da živimo. Nadam se da ću uspeti da se vratim u formu u kojoj sam bio pre pandemije.
DO KRAJA GODINE U TOP 50
Nakon Vimbldona nastupa na čelindžeru u Salcburgu, on se igra na šljaci, njegovoj omiljenoj podlozi. Kako bi ocijenio tvoju sezonu do sada i kakvi su planovi do kraja godine?
– Da, igram Salcburg, ove nedelje. Nadam se da ću uspeti da dođem do kraja turnira, to je jedan od ciljeva i da se tako vratim u top 50 najboljih na svetu. To mi je veoma važno jer sada je počeo drugi deo sezone u kojem sam istorijski igrao dobro posle Vimbldona, i nadam se da ću uspeti da napravim dobre rezultate ove godine na tim turnirima. Malo sam na šljaci povratio ritam ove godine, s obzirom na to da mi sezona nije krenula na najbolji način.
Otkrio je Lajović i ciljeve.
– Nadam se da će drugi deo sezone biti uspešniji, s obzirom da verujem da u poslednjih nekoliko nedelja i meseci igram dosta bolje, tako da ima još dosta turnira na šljaci koje ću igrati i nadam se da ću na neki način uspeti da vratim nivo i da ponovo ostvarujem rezultate koje sam ranije imao. Od rezultata zavisi kako će se odvijati drugi deo sezone. Ali, ukoliko bude sve prošlo kako treba, idu tri turnira u Evropi, zatim ide Kanada, Amerika i US open i potom čekamo da vidimo da li će se igrati u Kini ili ne, zavisi od toga kako se bude kalendar odvijao – zaključio je Lajović za Meridian sport.
