Ljubica Nenezić jedva čeka povratak na teren

Rukometni savez Rumunije blizu je odluke da se prvenstvo nastavi 31. maja. A naša golmanka, Ljubica Nenezić spremna je za tu opciju.

Klub je tražio da se vratim iako nijesu sigurni da će liga da počne. Predložili su mi da se obratim prvo rumunskoj ambasadi, a onda, eventualno sa potvrdom da krenem na put. Mislim da je to veliki rizik jer bih morala kolima da vozim do Bistrice. Shvatila sam da bih tamo odradila test na korona virus i ako sam negativna ne bih išla u karantin. Inače, moj klub 1. maja počinje sa treningom. Prvo u grupama, po troje, ali ne u dvorani.

Crnogorska reprezentativka je spremna da se vrati u Bistricu, ali prevashodno misli da se liga neće nastaviti. Trenira kući, jako je aktivna, poštuje plan i program koji dobija od kluba. Jedino čega se pribojava je mogućnost povrede:

Opasno je, prije svega zbog duge pauze, ući u neki jači rad. Ogroman je rizik od povreda. U jednu ruku voljela bih da se liga nastavi, uželjela sam se rukometa, kao i svi, ali, opet, svjesna sam i ja rizika. Tako da bi najbolje bilo da proglase kraj kao što su uradili Njemci, Danci, Francuzi, Rusi i ostali. Treninge u kućnom ambijentu bilo je teško organizovati. Nijesam imala uslova za normalan golmanski trening. Istina, pokušavala sam da odradim neke vježbe kod kuće, ali je bilo teško. Dobro bi bilo, kad se steknu uslovi, da treniram sa trenerom Novakom Ristovićem, Marinom Rajčić i Anstasijom Babović. Kad bi mogli da organizujemo golmanske treninge, ali sad to ne možemo.

Ljubica Nenezić ističe da bi golmani mogli da imaju problem, pogotovo sa špagom:“Što se tiče kondicije, ne bi možda bilo toliko problema. Trčim koliko mogu, a opet zavisim od vremena i mjesta. Ali je teško u dijelu golmanskih reakcija. Pokušala sam u dvorištu da pravim neki mini golmanski trening, ali nije to to”.

Uživa sa porodicom, ali joj jako fali rukomet. Zadovoljna je što je u Rumuniji jer je željela jak tempo i da brani što više. Uželjela se reprezentacije i jedva čeka okupljanje.