, dan broj 10, svaki osvojeni bod može da donese prolaz dalje, kreće se i sa kalkulacijama, sistem u kojem četiri od šest trećeplasiranih ide dalje, tjera nas da držimo digitrone u rukama. Italija je svoj dio posla odradila, ali i dalje nema garantovano prvo mjesto u grupi. Vels je zadovoljan učinjenim, a Švajcarci, ako pobijede razočaravajuće Turke, ostvariće svoje ambicije na EURU.
ŠVAJCARSKA – TURSKA – GG3+
Švajcarska je odigrala dobar meč protiv Velsa, ali je protiv Italije dokazala da nema tim za nešto više. Plasman u nokaut fazu, u slučaju pobjede protiv Turske biće za njih potpuno logičan završetak šampionata, gdje je jasno da su srednja klasa evropskog fudbala. Nakon sjajne sezone u Benfiki, Haris Seferović je potpuno ostao bez gasa u dvije utakmice i sasvim je sigurno da će ga u samom špicu zamjeniti Mario Gavranović. Međutim, sami vrh napada nije toliki problem koliko prostor iza njega.
Čini se da je sredina terena Švajcarske potpuno zakazala, pogotovo u kreaciji, pa nekako čudi da Petković tu nije tražio rješenje za manjak šansi i ludidnosti u poslednjoj trećini napada. Šaćiri je u slobodnom padu, samo par poteza ukazuju da u njegovim nogama još postoji prostor da stvori neku magiju, a Granit Džaka očigledno osjeća posledicu loše sezone iz Arsenala. Remo Freuler je imao za razliku od njih imao fenomenalnu sezonu iza sebe, ali nemoguće je biti i kreativan i trkački raspoložen za trojicu.
Poslednja linija je mogla bolje, izgleda da ih je onaj gol Velsa dosta poremetio, samopouzdanje su izgubili i kod osnovnih dodavanja i sada moraju da odigraju na svom nivou, da se ne dozvole Turcima da ispeglaju utisak u poslednjoj utakmici u grupi. Švajcarska uvijek ponudi nešto, ako su to ovog puta samo promašaji protiv Velsa, onda nijesmo zadovoljni i tražimo više. Da li su se igrači zasitili Petkovića ili je obratno, saznaćemo vjerovatno nakon kraja EURA za njih.
Switzerland: Sommer; Elvedi, Schar, Akanji; Mbabu, Freuler, Xhaka, Rodriguez; Shaqiri; Embolo, Gavranovic
Turska je podbacila na EURU, šta god da se desi u poslednjem susretu grupne faze. Od tima koji puca od samopouzdanja, u dva meča pretvorili su se u fudbalsku ruinu bez ideje, koja ima problema na svim djelovima terena. Senol Guneš kao da se izgubio u procjenama kvaliteta svojih momaka, previše se povukao protiv Italije, a onda napao Vels iz svih oružja i ostavio prostor za pasove po dubini Bejla za Remzija koji je imao tri velike prilike, kada je iskoristio poslednju, na kraju prvog poluvremena, Turci su praktično izgubili utakmicu.
Po onoj urbanoj legendi, u prvom poluvremenu smo igrali jako loše, a u drugom smo jako popustili, Turci su uspjeli u toku 90 minuta i da se izblamiraju, malo se svađajući između sebe, a malo i sa rivalom, koji je bio miran, dobro raspoložen da čeka svoju šansu da završi utakmicu u poslednjim momentima. Sve što nam je Turska nudila pred početak šampionata, pretvorilo se u košmar koji može da se odrazi na njih u nastavku kvalifikacija u kojima ćemo imati šansu ako ih unervozimo i izbacimo iz ritma kako su, svako na svoj način, uradili i Italijani i Velšani.
Fudbal nudi preokrete i čuda, ali čini se da su Turci svoje takmičenje na šampionatu završili još tokom utakmice protiv Velsa. Morali bi da budu mentalno nevjerovatno jaki da baš na samom kraju, kada ništa ne zavisi od njih, odigraju najbolju partiju i zamute Švajcarcima već viđen prolaz u drugu fazu. Ukoliko se to desi, gledaćemo spektakularan fudbal, a zbog činjenice da svakako ne mogu ništa da izgube, vjerovatno ćemo pratiti meč sa mnogo golova jer i jednima i drugima za nešto više igra samo pobjeda, Turcima baš i isključivo samo ubjedljiva.
Turkey: Cakir; Celik, Demiral, Soyuncu, Muldur; Ayhan, Tufan, Calhanoglu, Under, Yazici; Yilmaz
ITALIJA – VELS – Belotti strijelac na meču
Nije još vrijeme da pričamo o kalkulacijama i da li će neko zapeti da bude prvi ili drugi u grupi, ako se krene o tome dolazimo na tlo teorija zavjera koje je teško dokazati, a koje opet imaju najmanje veze sa sportom. Jeste, u istoriji sporta dešavalo se da neke ekipe odigraju meč uz rezultat koji će odgovarati i jednima i drugima, pa bez obzira što ne mislim da je to u sportskom duhu, vjerovatno je normalno i očekivano, jer neki ljudi više vole da ne izgube nego da pobijede.
Kad smo već kod trijumfa, Italijani imaju dva i to ubijedljiva i mogu sebi da priušte da promjene gotovo čitav tim pred meč sa Velsom. U tom trećem meču grupe dovoljan im je bod da obezbjede prvu poziciju, a ni Velšani se ne bi bunili da protiv jednog od domaćina turnira, a sada i favorita čupnu vrijedan bod za sigurno drugo mjesto u grupi. Iz tog razloga, ali i da bi uvažio sve pozvane, Manćini će sigurno promješati karte, koliko i kako, samo on zna, ali se nagađa da bi praktično svi ključni igrači, osim golmana i štopera, mogli van stroja za treći susret u grupi.
Osim Donarume i Bonućija, na teren bi mogao eventualno i Barela, ali uz uslov da odigra samo sat vremena maksimalno, ali i ovakav sastav je više nego dobar da igra sa bilo kim, pa i sa odličnim Velšanima. Italija je u fudbalskom zanosu, svi ostali pokušavaju da obezvrijede njihove pobjede, govori se da su došle protiv lakih rivala, ali danas u Evropi lako se ne dobija bilo ko, pogotovo na EURU, uostalom pitajte Francuze i Špance za njihova iskustva. Italija igra i lijep i agresivan fudbal, u oba pravca, za razliku od nekih prethodnih generacija, lopta ide tečno i zna se šta ko radi, a himnu i dalje pjevaju najbolje na svijetu.
Italy: Donnarumma; Di Lorenzo, Bonucci, Acerbi, Emerson; Verratti, Cristante, Barella; Bernardeschi, Belotti, Chiesa
Velšani su polufinalisti prethodnog EURA, niko od njih nije očekivao ništa na ovom, a oni se već sada dokazali da znaju da igraju dobar fudbal i da bez obzira koliko imali loše sezone u svojim klubovima, u reprezentaciji igraju dobro. Kad krenete redom, da analizirate velške igrače, oni najizvikaniji su imali i manje utakmica i manje uspjeha, a ovi iz drugog plana su odradili sjajan posao i sada taj miks igrača koji se samodokazuje, a ima klasu, sa ovima koji imaju minutažu i samopouzdanje daje perfektnu sinergiju.
Protiv Švajcaraca to nije izgledalo dobro u prvom poluvremenu i očigledno je recept protiv Velšana da im otmete loptu i napadnete ih uz pristojan posjed i direktan fudbal kada se uđe u poslednju trećinu napada. Kada su izgledali pogubljeno, vratili su se u igru golom Kifera Mura i sa tim bodom izgledali zadovoljni na kraju, a onda u drugom meču zablistali. Ne znamo još uvijek da li je do Turaka ili do klase Remzija i Bejla, ali Vels je stvarno imao plan igre i dobro ga je sprovodio.
Vels neće kalkulisati sa sastavom, nijesu oni baš toliko jaki da se igraju na taj način, taj bod bi morali da osvoje da ne razmišljaju šta će uraditi Švajcarska sa Turskom. Ako nastave u ovom ritmu, biće kao i na prethodnom EURU nagazna mina za sve, spremni da ispadnu od boljeg, ali i da nekoga rane, jer nemaju nikakav imperativ da naprave veliki rezultat, nego da se izigraju za svoj merak i merak navijača koji ih je više nego vjerno prate. Bejl izgleda jako dobro na terenu, uživa u igri, ima normalne i spontane reakcije i poslije dobrih poteza, ali i promašenog penala i sigurno će se od njega vidjeti još dosta na ovom turniru.
Wales: Ward; Roberts, Mepham, Rodon, Gunter, Williams; Morrell, Allen; Bale, Wilson, James
