Trener Partizana, Željko Obradović, emotivnim govorom oprostio se od Dušana Dude Ivkovića, koji je preminuo u četvrtak, u 78. godini života.
je istakao da je Dudino nasljeđe ogromno.
“Otišao je čovek koji je meni bio sve – trener, učitelj, mentor, kum, prijatelj. I ne samo meni. Ne bih htio da govorim o Dudi kao treneru i onome što je ostavio za sebe, o titulama i trofejima koje je osvajao, o neizbrisivom tragu koji je ostavio svuda gde je radio. O tome su govorili svi koji su imali priliku s njim da rade. Svi se slažu da im je pomagao ne samo da budu bolji igrači, već i bolji ljudi”, rekao je Željko Obradović i nastavio:
“Nažalost, prošlog četvrtka ujutru rano Nena me je probudila sa viješću da nema više Dude. Bio sam u šoku, zatečen, pun emocija, a znao sam da moram da idem da radim sa igračima tog jutra. U glavi sam imao ono što mi je govorio Duda, da niko ne vidi šta mi se dešava. Prije treninga svratio sam do našeg prijatelja Mirka, koji je istog trenutka kada me je vidio pitao šta se desilo. Rekao sam mu za Dudu, kao što nijesam mogao da sakrijem ni od svog kondicionog trenera Bate Zimonjića.
Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i nijesam mogao da je zaustavim da plače. Pokupio sam onda sina Đorđa, da odemo do Nene i kumića. Moj sin ima 21 godinu i nikad ga nijesam vidio tužnijeg. Stavio je kapuljaču na glavu da sakrije tu tugu, ali nije uspio. Moja djeca su kuma Dudu obožavala”, rekao je Željko Obradović.
