Kirjos ljut posle meča: Da, jesam, pljunuo sam ka nekome ko me je vrijeđao

ne može bez skandala ni na Vimbldonu, naime on je tokom svog prvog meča pljunuo prema jednom navijaču u publici.

 -” Da, jesam, pljunuo sam ka nekome ko me je vrijeđao. Jesam to uradio namjerno, ne bih to uradio nekome ko me je podržavao. Nije bilo uvreda na rasnoj osnovi, ali je publika pokazala mnogo nepoštovanja prema meni. Počinjem da mislim da takve stvari postaju normalne, iako nijesu. Uvrede na rasnoj osnovi su mi se desile u Štutgartu, a onda i Osaki u Indijan Velsu kada je neko viknuo i uticao na meč. Ne znam zašto gledaoci misle da imaju pravo da urade nešto tako. U pitanju je čisto nepoštovanje.”- počeo je Kirjos i nastavio:

-” Neko je viknuo da sam govno. Da li je to normalno? Nije. Nije mi jasno zašto se takve stvari događaju uvijek, iznova. Volim ovaj turnir, to o čemu govorim nema veze sa Vimbldonom. Mislim da je u pitanju čitava generacija ljudi na socijalnim mrežama koji osjećaju da imaju pravo da u negativnom konktekstu komentarišu sve što im padne na pamet, a taj stav se onda prenosi i na realan život. Ja ne smijem da reagujem ni na koji način jer ću biti sankcionisan, a oni osjećaju da mogu da kažu sve što im padne na pamet.”

A onda je pričao i o samom meču.

-” Ovo je bio jedan od mentalno najzahtjevnijh mečeva koje sam odigrao na Vimbldonu. Očigledno nije bilo lako, na kraju je cijela publika navijala za njega. On je igrao potpuno rasterećeno. Na otprilike 220. poziciji je, ali u drugom djelu meča nije igrao na tom, već na mnogo višem nivou. Iskreno rečeno, prilično sam ponosan na sebe zbog toga što ovdje sjedim kao pobjednik.”- kaže Kirjos.

-” Prije nekoliko godina bih možda izgubio ovakav meč. Drago mi je što imam priliku da ponovo izađem na teren i prikažem bolju igru. Kada je nivo moje igre u pitanju, ovo je vjerovatno jedan od najlošijih mečeva koje sam odigrao na Vimbldonu. Nijesam osjećao lopticu, udarci mi nijesu bili dobri, kao ni servis, mučio sam se sa riternom. Igrao sam očajno oko sat i po, a onda sam se nekako sabrao, što je dobro.” – zaključio je Nik Kirjos.