je od svih liga petice, donijela i najviše promjena u vrhu tabele. Ako gledamo samo utakmice, bodove, od Nove godine, zanemarimo sve što se dešavalo na početku sezone, u samoj završnici, borba za titulu se pretvorila u trku utroje, a borba za opstanak u grčevitu borbu za svaku pobjedu, jer su očigledno neriješeni ishodi nedovoljni. Nervoze je sve više, secira se svaka sudijska i pogotovo VAR odluka, a nakon decenije monopola Juventusa, kao da svi ostali shvataju da su ovo jedinstveni momenti u njihovim životima i karijerama, pa su živci počeli da se igraju sa njihovim performansama.
Serie A: Osoba A, predstavite se? U poslednjih šest mečeva imam samo jednu pobjedu, da se računaju samo rezultati u 2022. bio bih na samo četiri boda iznad opasne zone, bivši sam šampion i da ste pitali mnogo Italijana u novembru, decembru, bio bih po prognozama šampion i na kraju ove sezone. Ali, onda, nije se ništa desilo u prelaznom roku, jedva sam pobijedio Veneciju, izgubio sam gradski derbi u tri minuta, nijesam mogao da postignem gol protiv Sasuola i Đenove.
Serie A: Osoba B, predstavite se? U poslednjih šest mečeva, stigao sam da izgubim i od Specije, jedva sam savladao Sampdoriju, nijesam mogao da uzmem još dva boda ni protiv Salernitane, niti protiv Udinezea, a da nije bilo te famozne pobjede protiv gradskog rivala, svi bi pričali samo o jednom, da mi se ponavlja scenario iz prošle sezone, kada sam zakočilo kada su ostali počeli da dodaju gas. Najuticajni igrač u svlačionici ne igra, a mnogo priča, najkorisniji, neće da potpiše novi ugovor.
Serie A: Osoba C, predstavite se? Da nijesam kiksao baš pred pauzu prije Nobe godine protiv Specije, sad bih bio glavni favorit za titulu. Ovako, fale mi ta tri boda, taman da imam pravo negdje i da kiksam do kraja. Fale mi i dva boda protiv Kaljarija, ali tada sam bio ispod svakog nivoa. Pobjede protiv Salernitane i Venecije pokazuju da znam da osvajam bodove protiv ekipa iz donjeg doma, a trijumf protiv Lacija u poslednjim momentima govori o tome da je možda, možda, sada pravo vrijeme da budem prvi na kraju sezone, što čekam, predugo i previše, a možda se i desi u 2022.
Jasno je da je borba za titulu postala i više nego otvorena, pa se zahvaljujući kiksevima Intera, prije svega u 2022. u igru ušunjao i Juventus. Ako tim iz Torina uspije da preskoči rivale, do kraja, to bi bilo jedno od najvećih iznenađenja u istoriji, ne samo italijanskog fudbala, nakon katastrofalnog starta sezone, ali i ne baš dobrih rezultata tokom dosadašnjeg dijela šampionata. Više od bilo čega, govore brojke, iako cifre ne igraju fudbal.
Tabela Serie A kaže, Napoli i Milan imaju po 57 bodova, uz 17 trijumfa, a po šest remija i četiri poraza. Isti broj remija i poraza, sakupio je i Inter, ali uz utakmicu manje i poraz manje, remi više, došao je do brojke od 55. Tu je i Juventus, sa 50, koji čeka svoju šansu, iako ima 14 pobjeda, ali i 13 mečeva gdje nije sakupio tri boda. U Premijer ligi, Siti ima 21 trijumf uz samo tri remija i poraza. U Bundesligi Bajern ima 19 pobjeda, remi i četiri poraza. U Francuskoj se odavno zna šampion, u Španiji su toliko loši i Barselona i Atletiko, da je Realu ostalo da ne izgubi, a ne da osvoji titulu.
Sve ovo mnogo čudi, s obzirom da je razlika u kvalitetu između dva doma italijanskog fudbala, ogromna. Ako uporedite budžete, rostere, individualni kvalitet, mogućnosti, postoji vrlo jasna, debela linija koja razdvaja uslovno velike i uslovno male. Papir trpi svašta, pa i to kako i na koji način se utvrđuju favoriti pred svaki meč, ko bi mogao, a ko ne da dođe do boda, bodova, što tzv. autsajderi izbucaju u velikom broju slučajeva. Uostalom, pogledajte samo formu poslednjih timova na tabeli.
Salernitana ima četiri remija u nizu, Đenova je upisala pet, Venecija osvojila četiri boda u pet mečeva, a to što radi Kaljari, sada, vjerovatno će ih spasiti na kraju. Momci sa Sardinije imaju tri pobjede i tri remija u poslednjih šest susreta. Taj isti Kaljari je osvojio 15 bodova, od početka Januara, a ukupno je na 25 od starta sezone, a kada bi gledali samo stanje u 2022. Napoli će osvojiti titulu, jer su došli do 18 iz 8 mečeva, a po 16 imaju Juventus i Verona. Milan ima 15, a Roma, Lacio i Sasuolo, došli su do 12.
U Italiji se u poslednje tri godine igra fudbal za gol više, ali u ovom trenutku, poslije mnogo problema uslovljenih kovidom, kao da su svi povukli ručnu, vratili katenaćo, da bi se spasilo što se spasiti može, opstati da bi se pravila bolja priča, kada u potpunosti novo normalno spakujemo i dođemo opet na normalno. Od januara, fali golova, fali bodova za favorite, ali ono što je impresivno, to je borbeni moral malih i njihovo samopouzdanje u odnosu na velike.
Kako je samo Udineze proslavio bod protiv Milana, kao da je osvojio trofej, iako je to ekipa koja ima kvalitet, ali isto tako ima i u retrovizoru, Veneciju, koja je na poziciji povratka u Seriju B, samo četiri boda iza Delofeua i drugova. Tabela se razdvojila tako, da je ovih dana vrlo lijepo ne igrati protiv Verone, Sasuola, Torina, Empolija, Bolonje, jer su oni dovoljno kvalitetni, a vrlo prijatno raspoloženi i opušteni da vas bace na donji dio leđa, svaki put kada izađu na teren.
Zato, bez obzira što će navijači ekipa koje se bore za titulu i Ligu Šampiona svakako pratiti šta rade njihovi u vrhu, treba gledati i šta radi i na koji način igra Verona i kako je to Đovani Simeone, najbolji argentinski golgeter u ovom trenutku u ligama petice. Ćolov sin je postigao 15 pogodaka u 25 mečeva, iako je na pozajmici iz Kaljarija, koji ga je procijenio na 12 miliona eura, ako Verona bude zainteresovana za 26-godišnjaka. Što je još interesantnije, prije het trika za vikend, nije pogodio mrežu rivala na osam utakmica zaredom. To opet ne znači da Verona ne igra dobar fudbal ili da zavisi samo od njega, za šta su ”krivi” hrvatski treneri Jurić i Tudor.
Jurić je ostavio svoj pečat, pa se mimoišao sa upravom, a Tudor je samo izbalansirao brod koji je počeo da tone na startu sezone, kada je njime upravljao Di Franćesko. Tudor možda nije uspio u Hajduku, ali jeste u Veroni, da prenese ono što ga je krasilo na terenu, veliko srce, ekstra motivaciju. To se osjeća svaki put kada Verona zakorači na zeleni pravougaonik, a igrači djeluju po musketarskom motu, svi za jednoga i obratno.
Tudor je napravio kolektiv, a možda samo vratio na Jurićeva podešavanja, u kojem se svako osjeća bitnim, postigli su već 52 gola, vrlo su raznovrsni u napadu i mogu da igraju i kroz posjed i kroz polukontre i kontre. Bez obzira što klub nije uložio mnogo novca na novajlije, već godinama, uvijek se tu sakrije ili otkrije neko fudbalskom ime, koje zablista i skrene pažnju. Sada je to Simeone, čovjek koji je postigao više golova od Mesija, Lautara, Dibale, u novoj sezoni. Zaboraviti Kaprarija ili Baraka, bio bi grijeh, ali ne gledajte imena, gledajte Veronu.
